Klimatske promene uništiće Zemlju već za tri godine?

Uništenje Zemlje zbog klimatskih promena možda se čini kao daleka budućnost, ali planeta već danas trpi ozbiljne posledice, upozorili su stručnjaci Svetskog ekonomskog foruma (WEF).

Globalna srednja stopa rasta nivoa mora porasla je za 50 odsto u poslednje dve decenije. Temperature su 2017. godine u nekim regionima, od Kalifornije do Vijetnama, već dostigle najviše istorijske nivoe. Poslednje tri godine bile su najtoplije ikad zabeležene, piše u članku objavljenom na internet stranici WEF-a.

U novom otvorenom pismu šest istaknutih naučnika i diplomata, uključujući i bivšu direktorku Ujedinjenih nacija za klimu Kristijanu Figueres i fizičara Stefana Ramstorfa, upozorava se da će za oko tri godine na Zemlji nastupiti najgore posledice klimatskih promena.

U pismu, objavljenom 28. juna, pozivaju se vlade, kompanije, naučnici i građani da već sada počnu da rešavaju problem svetske emisije gasova sa efektom staklene bašte.

Ako se emisije budu neprestano snižavale do 2020. godine, globalne temperature će verovatno izbeći dostizanje praga nakon kog više nema povratka, napisali su oni.

Navedene pogubne posledice uključuju brzo umiranje šuma, poplave zbog porasta nivoa mora i nepredvidljive promene vremena, koje bi mogle da nanesu ozbiljne štete poljoprivredi i ugroze život na obalama, gde živi većina ljudi.

Plan koji predlažu naučnici uključuje šest ciljeva do 2020. godine, i to:

* Povećanje obnovljive energije na 30 odsto upotrebe električne energije;

* Izradu nacrta planova za gradove i države za odbacivanje energije od fosilnih goriva do 2050. godine, s finansiranjem od 30 milijardi dolara godisnje;

* Obezbeđivanje da 15 odsto svih novih prodatih vozila budu električna;

* Smanjenje neto emisije gasova nastale krčenjem šuma;

* Objavljivanje plana za smanjenje 50 odsto emisija koje nastaju krčenjem šuma pre 2050. godine;

* Podsticanje finansijskog sektora da izdaje više "zelenih obveznica" vezanih za ciljeve ublažavanja efekata klimatskih promena.

Ciljevi pisma nisu u skladu s prioritetima administracije američkog predsednika Donalda Trampa, koja je stavila do znanja da joj klimatske promene nisu bitno pitanje na dnevnom redu.

Naime, na početku juna, predsednik Tramp je najavio da će se 2019. godine Sjedinjene Američke Države povući iz Pariskog sporazuma koji postavlja nacionalna merila za ograničenje emisija staklenih gasova.

Autori pisma pozvali su gradove i firme na borbu protiv emisija gasova i na ispunjavanje ciljeva Pariskog sporazuma, čak i bez pomoći američke vlade.

"Nalazimo se pred mogućnosti da smanjimo emisije do 2020. godine. To traži nauka, a u skladu je i s ciljevima UN-a za zaštiti održivog razvoja, posebno kad je u pitanju iskorenjivanje ekstremnog siromaštva", navela je Figueres u saopštenju za medije.

"Ovaj monumentalni izazov poklapa se sa nezapamćenom spremnošću podnacionalnih vlada u SAD-u za samoinicijativno delovanje, vlada na svim nivoima van SAD-a i privatnog sektora generalno. Prilika koja nam je data u naredne tri godine jedinstvena je u istoriji", zaključila je Figueres.

Preporučujemo