Za pet godina iz BiH se iselilo 150.000 ljudi

Samo ove godine trajno otišlo 35.000, najviše iz Posavine. – Zemlju ne napuštaju samo mladi nego i čitave porodice, pa i oni u poznoj dobi, ubeđeni da će „u Nemačkoj raditi pet godina i imati sigurnu penziju”

Od 2013. do 2017. godine iz BiH je trajno otišlo više od 150.000 njenih građana. Samo u ovoj godini iselilo se oko 35.000 ljudi.

Situacija je posebno zabrinjavajuća u Posavini, koju je u proteklih devet meseci, u potrazi za boljim životom, napustilo čak 11.000 stanovnika.

U Uniji za održivi povratak i integracije, koja je objavila rezultate istraživanja o petogodišnjem iseljavanju građana BiH, navode da su ekonomska kriza, besperspektivnost, nepoštovanje osnovnih ljudskih prava i politička previranja u BiH neki od najvažnijih uzroka iseljavanja stanovništva, i to, uglavnom, mladih ljudi. Karte u jednom pravcu podjednako kupuju i građani Republike Srpske i Federacije BiH.

Predsednica unije Mirhunisa Zukić kaže da su tokom istraživanja na terenu „zaticali uglavnom stare ljude” i „zaključane kuće” sa natpisima „na prodaju”. Ne odlaze, napominje ona, samo mladi, nego čitave porodice, ljudi različite životne dobi i obrazovanja. U poslednje vreme primetni su odlasci i ljudi u poznim godinama, vođenih motivom da će „u Nemačkoj raditi pet godina i imati sigurnu penziju”.

Bolju budućnost van BiH poslednjih godina ponovo traže i mnogi koji su se nakon ratavratili u nju iz izbeglištva

Demograf profesor Stevo Pašalić upozorava da odlazak građana BiH predstavlja „dugoročan gubitak” za tu zemlju, jer odlaze mladi i radno sposobni, koji ostaju u inostranstvu ili se vrate kada se završi njihov radni vek. Time se, ističe on, smanjuje broj rađanja u BiH, a povećava starost populacije, „što ima niz ekonomskih i demografskih posledica”.

Iz Unije za održiv povratak i integracije najavljuju da će se u narednom periodu usredsrediti na kampanju prema institucijama vlasti u BiH za izradu strategije za zaustavljanje iseljavanja građana. Od članova Predsedništva BiH „tražiće da obiđu Posavinu” i da predoče njenim građanima šta realno mogu učiniti na poboljšanju njihovih životnih uslova.

Masovni odlasci „trbuhom za kruhom”, ili „razognjištavanje”, kako to vole reći pojedini analitičari, prisutni su i u drugim zemljama u regiji. Međutim, BiH je specifična, između ostalog, i po tome što bolju budućnost van njenih granica poslednjih godina ponovo traže i mnogi koji su se nakon rata vratili iz izbeglištva.

Nezaposleno je skoro pola miliona ljudi, oko 70 odsto građana živi u zoni siromaštva, u kolektivnim centrima boravi više od 7.240 ljudi. Život u mraku, to jest bez električne energije, provode stotine ljudi, uglavnom povratnici. U istoj toj državi živi oko 100 multimilionera, čije bogatstvo premašuje 30 miliona dolara

Bolji poznavaoci situacije u BiH razloge za sve masovnije iseljavanje svojih sugrađana samo delimično vide u njihovoj želji za boljim životom, a daleko više u ponašanju aktuelne političke elite koja godinama ništa ne radi da se stanje popravi. U BiH je nezaposleno skoro pola miliona ljudi, oko 70 odsto građana živi u zoni siromaštva, u kolektivnim centrima (ima ih 121) i dan-danas boravi više od 7.240 ljudi (2.611 domaćinstava). Život u mraku, to jest bez električne energije, provode stotine ljudi, uglavnom povratnička populacija. S druge strane, u istoj toj BiH živi oko 100 multimilionera, čije bogatstvo premašuje 30 miliona dolara

Preporučujemo