Život van Evropske Unije

Mali ali geopolitički važni koraci su preduzeti od strane ključnih članica Evopske unije iz istočne periferije EU.

Iako su u velikoj meri ignorisani u zapadnim mejnstrim medijima i u Briselu, oni bi mogli najaviti dugoročan alternativni ekonomski prostor propadajućoj konstrukciji, danas poznatoj kao Evropska Unija, sa njenom bankotirajućom jedinstvenom valutom evrozone i Evropskom centralnom bankom.

Ovde mislimo na razgovore koji su nedavno održani u Pekingu na glavnom forumu “Puta svile”, između lidera 29 zemalja i kineskog predsednika Si Đinpinga sa premijerima Mađarske, Grčke, Italije, Španije, kao i predsednikom Češke Republike i novoizabranim predsednikom Republike Srbije.

Značaj prisustva ovih specifičnih evropskih zemalja istaklo je upadljivo odsustvo lidera Nemačke, Francuske (možda im se može oprostiti zbog predsedničkih izbora), i ostalih zemalja članica EU, kao i odsustvo predsednika evropske komisije.

Lista učesnika u Pekingu potvrđuje da se tektonski potres razvija širom Evrope između vladinih lidera koji su se opredelili za nacionalni ekonomski rast i razvoju u odnosu na zemlje čiji su lideri još uvek vezani za sklerotične, umiruće ekonomije starog atlantističkog poretka poznatog kao američki vek.

Istorijski prag

Kina je jasno stavila do znanja Americi i EU da njihov projekat OBOR uopšte nije isključiv. Peking je pre par meseci jasno stavio do znanja da su oni zaista želeli njihovo učešće u onome što je Vladimir Putin nazvao razvoj evroazijskog veka.

Tramp je odgovorio slanjem birokrate niskog nivoa u Savetu za nacionalnu bezbednost, Meta Potigera. Nemačka kancelarka Merkel je poslala svog ministra ekonomije koji je pompezno izjavio u Pekingu da Nemačka neće potpisati zajednički dokumenat.

Naime, lideri zemalja Evropske unije se najoštrije protive Briselskoj politici u ključnim oblastima privrede i o izbeglicama, kao na primer mađarski Viktor Orban, koji je snažno najavio učešće u ogromnom infrastrukturnom projektu vrednom 22 triliona dolara, pod nazivom Jedan pojas, jedan put (ili OBOR), a odnedavno i skraćeno – Pojas i put.

  U obraćanju u Pekngu, sumirajući njegove razgovore tamo, mađarski premijer Viktor Orban je otvoreno govorio o nastanku globalnog nedostatka. Orban je izjavio da je model stare globalizacije zastareo, uz napomenu da nekoliko razvijenih zemalja stalno drži predavanje većem delu sveta o ljudskim pravima, demokratiji, razvoju i tržišnoj ekonomiji,“ direktno ošamarivši nevladine organizacije Džordža Soroša “o demokratiji i ljudskim pravima“ i USAID sa vezama sa CIA-om, koji su svirepo pokušali da sruše veoma popularnog Orbana.

Orban je dodao da je svet danas “stigao na prag između istorijskih epoha: stari model za globalizaciju – sagrađen na pretpostavci da su novac, profit i tehnološko znanje na Zapadu, da teku “odatle ka manje razvijenim, istočnim zemljama“.“ Taj model, istakao je Orban, je “izgubio svoju pokretnu silu.“ Mađarski lider je istakao ključnu stvar da su Vašington i stagnirajuće vlade iz većine EU u zabludi. “Tokom poslednjih deset godina, mašinska radionica globalne ekonomije više nje za Zapadu, već na Istoku. Preciznije, Istok je sustigao Zapad.“

Mađarski premijer je istakao činjenicu da su u Mađarskoj u proteklih godinu dana, ili tako nešto, “velike američke i evropske kompanije otkupljene od strane kineskih preduzeća, što je dovelo do naglog povećanja broja mađarskih razvojnih projekata koji su sada u kineskom vlasništvu. Ovo kretanje kapitala je potpuno drugačije od onoga na šta smo navikli, i od onoga što smo učili o tome kako funkcioniše globalna ekonomija.“

Orban očigledno dolazi do same centralne poente da su Vašington, Volstrit, Brisel i Berlin u zabludi oko: pojavljivanja Evroazijskog veka koji predstavlja ceo novi kvalitet globalizacije. Kolonijalne evropske sile i njihovi američkih rođaci više ne drže ključne karte niti vuku konce.

Tokom privatnih razgovora u Pekingu sa Si Đinpingom i drugim kineskim zvaničnicima, Orban je potpisao Memorandum o razumevanju povez OBOR infrastrukture sa ekonomijama Evrope. Za Mađarsku, Orban je potpisao finansijske i ekonomske sporazume u Pekingu. On je izjavio da je “najspektakularniji“ od ovih sporazuma bio za modernizaciju Budimpešte i saobraćajne veze između Mađarske i Srbije, uključujući i modernizaciju železničke pruge Srbije.


Srpski novoizabrani predsednik Aleksandar Vučić je takođe učestvovao u potpisivanju. Takođe je značajna i činjenica da se Orban u Pekingu sastao i sa turskim predsednikom Redžepom Erdoganom, istaknutim zagovornikom OBOR-a, zajedno sa ruskim predsednikom Vladimirom Putinom. Premijer je rekao Erdoganu: “Mi ćemo uvek Turskoj pokazati poštovanje, pogotovo što evropska bezbednost – uključujući i bezbednost Mađarske – u velikoj meri zavisi od Turske, jer je Turska danas stabilna zemlja koja je u stanju da spreči ilegalnu migraciju.“ Orban je dodao da “pravilno održavanje“ mađarsko-turskih odnosa jedan od najvažnijih interesa nacionalne bezbednosti Mađarske.

Grčka veza

Pored Mađarske i Srbije, prezadužena Grčka se takođe približava Pekingu i njihovim OBOR inicijativama. Premijer Aleksis Cipras, koji je do nedavno voleo Međunarodni monetarni fond što je naveo njegov parlament da potpiše smanjenje penzija i druge zakone štednje kako bi se dugovi EU i MMF-a nastavili, pronalazi da je opcija kineskog OBOR-a sve privlačnija. Na sastanku sa Ciprasom u Pekingu pre otvaranja foruma OBOR-a, kineski predsednik Si Đinping je ponudio Ciprasu predloge o proširenju saradnje u oblasti infrastrukture, energetike i telekomunikacija.

Si je rekao Ciprasu, kako prenosi zvanična kineska novinska agencija, da je Grčka bila važan deo u kineskoj novoj strategiji Put svile. On je to rekao na karakterističnom kineskom jeziku: “U ovom trenutku, tradicionalno prijateljstvo i saradnja Kine i Grčke nastavljaju da sijaju novom dinamikom.“ Grčka infrastrukturna razvojna grupa Copelouzos je potpisala ugovor sa kineskom Shenuha grupom za saradnju u zelenim energetskim projektima i za unapređenje elektrana u Grčkoj. Ugovori vrede više od 3 milijarde dolara. 2016. godine je kineska najveća špediterska kompanija COSCO je kupila većinski udeo u Piraeus Port Authority u pripremi da pretvori Grčku u čvorište pretovara zbog sve veće trgovine između Azije i Istočne Evrope.


Zanimljivo je podsetiti da, suprotno religioznoj dogmi Miltona Fridmana, u prirodi ne postoje takvi entiteti kao što su “slobodna tržišta.“ Tržišta su pažljivi proizvod razvoja veštačke ekonomske infrastrukture. To je suština kineske “globalizacije sa kineskim karakteristikama,“ kako je Deng možda nazvao Sijevu ideju OBOR-a.

U poslednjih nekoliko meseci Kina je bila veliki investitor u grčkoj ekonomji, što je oštar kontrast zahtevima EU I MMF-a za grčku štednju. Kineska mreža je prošle godine kupila udeo od 24 odsto grčkog operatera električne mreže za 320 miliona evra. Mnogi drugi kineski investicioni projekti su u pregovorima sa Grčkom. Jedan od zanimljivijih i malo cenjenih je kinesko raspoređivanje turizma kao geopolitičkog instrumenta.

Tokom protekle decenije, veliki broj Kineza je dostigao srednji stalež kako je kineska ekonomija procvetala. To je dovelo do podjednako velikog porasta u kineskoj želji da “vide svet“ kao turisti. Ovog meseca, neposredno pre foruma OBOR-a, veliki kineski investicioni konglomerat Fosun International je najavio da planira da grčki turizam načini glavnim ciljem za kineske turiste. Imajući ovo u vidu, Fosun je ove godine u martu kupio značajnih 5% udela evropske turističke grupe, Thomas Cook, udeo koji je sada na 8% sa tendencijom porasta.

Ako uzmemo razvoje OBOR foruma u Pekingu Mađarske, Srbije, Grčke, Češke, i tome dodamo činjenicu da je turski predsednik Redžep Erdogan takođe bio prisutan i pokazao veliku posvećenost tome da učestvuje u OBOR-u koji predvode Kina i Rusija, imamo kristalno seme svetske geopolitičke renesanse koja sada ima potencijal da zameni uvenuli anglo-američki model globalizacije sa modelom koji se zasita zasniva na obostranoj koristi između suverenih nacija.

 

Preporučujemo