Spasić za Poligraf: Totalni obavještajni rat na Balkanu!

Na prostoru Srbije BiH, Crne Gore i Makedonije u toku je takozvani totalni obaveštajni rat. Pre svega, na ovom prostoru deluju veliki obaveštajni sistemi poput zemalja članica EU i NATO.

Ali i neke države separatno, poput Tursog MIT (Millî İstihbarat Teşkilâtı), Američka služba CIA (Central Intelligence Agency), služba Rusije FSB (Federnal Služba Bezbednosti), nemačka služba BND (Bundesnachrichtendienst), služba Velike Britanije MI6 (Military Intelligence, Section 6), a ne treba zaboraviti ni iransku obaveštajnu službu, kao i neke arapske zemlje. Kada tome dodamo da se sve ove zemlje bivše Jugoslavije međusobno špijuniraju, onda je jasno zašto govorimo o totalnom špijunskom ratu. Špijunira se sve i svi!

Strane službe posebno špijuniraju političke lidere na ovim prostorima, u želji da imaju i fizičku i bilo kakvu kontrolu nad njima.Kontrolišu se njihove komunikacije, procenjuje, uz pomoć agenture, bliskost sa saradnicima i namere u pogledu daljeg vođenja politike. Posebno se špijuniraju ekonomski tokovi svih zemalja.

Pri tom, domaće službe spadaju u red osrednjih službi bezbednosti, sa veoma malim kapacitetom obaveštajnog delovanja i nešto većim kapacitetom kontraobaveštajnog delovanja jer su, ipak, komotnije kod kuće. Njihova tehnička opremljenost je onolika koliko im obaveštajni sistemi Zapada ili Istoka prodaju ili doniraju, a sopstvena produkcija špijunskih pomagala je ravna nuli.

Dakle, domaće službe, odnosno službe koje su nastale nakon formiranja suverenih država posle raspada Jugoslavije, su “tanke”, to su službe sa potpuno nedefinisanom strategijom i ciljevima, često beže od uočenih problema, ne primećuju strategijske, tako da naprosto obaveštajna i kontraobaveštajna zajednica na ovom prostoru ponekad izgleda kao bušan sir, pun pukotina.

Uzmimo primer napada na predsednika Vlade Srbije u Srebrenici. Obaveštajni sistem Srbije nije imao, a ako je imao onda nije znao kako da analizira, već javne podatke o tome da će predsednik Vlade biti napadnut u Srebrenici. Zašto je obaveštajna služba u tom slučaju uhvaćena na spavanju – ostaje nejasno.Takođe ostaje nejasno zašto obaveštajna služba Srbije nije insistirala na podacima o organizatorima i izvršiocima tog terorističkog akta u Srebrenici.

Ili događaji u Crnoj Gori na dan izbora. Dakle, tokom izbornog procesa obaveštajna služba Crne Gore /da li ona?/ rešava da preseče jedan, navodno, pokušaj državnog udara.

Naravno da nema reči o državnom udaru, i naravno da ovde obaveštajna zajednica Crne Gore radi po nečijim nalozima, mimo stvarnog obaveštajnog materijala.

Pre svega, državni udar se ne izvodi sa snagama spolja, već se izvodi unutar zemlje od vojnih, policijskih i drugih elemenata, koji zauzimaju sedišta državnih institucija i proglašavaju novu političku realnost.

Ono što je interesantno, ministar unutrašnjih poslova iz štampe saznaje da je u toku hapšenje “penzionisanih terorista iz Srbije”, Ministarstvo odbrane nema pojma o nekakvom državnom udaru…

Dakle, ovde nekakve paradržavne obaveštajne i kontraobaveštajne snage, po nečijem nalogu, vrše hapšenja terorista, s određenim ciljem. Taj cilj je postignut upravo zahvaljujući tom paradržavnom aparatu.

U Srbiji je situacija znatno komplikovanija. Određene paradržavne i parapolicijske snage uz pomoć mafijaških skupina /već vidjeno u Srbiji/, pritajeno pripremaju teroristički napad na predsednika Vlade. Cilj, meta, target, su određeni, oružje, i to velike razorne moći, je dovedeno na početnu liniju.

O tome obaveštajna zajednica Srbije nema pojma! Ona se još uvek bavi prisluškivanim telefonskim razgovorima mafijaško paravojnih formacija koje prate predsednika vlade Crne Gore!

Ili uzmimo primer BiH i Republike Srpske upravo u vreme referenduma i izbora. Obaveštajne službe, verovatno Zapada, potpomognute službom iz Sarajeva koju Srbi nikako ne mogu kontrolisati, šire paniku glasinama da za vreme izbora i referenduma u BiH dolaze tzv.navijačke grupe koje će praviti nerede.

U svim ovim slučajevima obaveštajne zajednice su potpuno van igre: slabo obučeni agenti koji nemaju ideju šta je zadatak špijuna koji rade za njih, strah od velikih obaveštajnih sistema, politička lojalnost obaveštajaca političkim liderima.

Obaveštajne službe, u suštini, nemaju pojma, a ako i imaju podatke, nema dobre analitike da razradi situacije.

Uzmimo nedavni primer: U Orašju su uhapšeni zločinci zbog ratnih zločina nad Srbima tokom rata. Novi premijer Hrvatske Andrej Plenković otvoreno priznaje da hrvatska služba špijunira ne samo BiH nego i Republiku Srpku, izjavljujući: “ naše obaveštajne službe nisu znale da se priprema ovo hapšenje, inače bi u Sarajevu vodili drugačije razgovore”!

U pravu je premijer Hrvatske, ovde svi špijuniraju sve, ali sve nakrivo i bez cilja. Eto, Hrvatima je promakla obaveštajna poslastica! A da su njene kontraobaveštajne i obaveštajne službe pogledale podatke od pre neki mesec, videle bi da su imale obaveštajne podatke na tanjiru. U centru Zagreba istražitelji iz Sarajeva su se raspitivali i pregledavali dokumentaciju o Orašju. Kakav propust obaveštajne službe i šansa da se sa njom ozbiljno razgovara o propustima!

Slično je i u Srbiji, kontraobaveštajna služba nema pojma da neko planira atentat na predsednika Vlade. Ona se zabavlja događajima u Crnoj Gori, a mafija i parapolicijske snage ili nekakve paravojne bande sede takoreći sa bombama u dvorištu predsednika Vlade.

Ovo su sveži slučajevi koji pokazuju koliko su slabi i neobučeni obaveštajni sistemi zemalja na ovim prostorima.

Odmah nakon formiranja ovih suverenih zemalja, raznorazni stručnjaci sa Zapada došli su, pozvani i nepozvani, da redefinišu naše obaveštajne službe. Tada je iskorišćena prilika da se procene i mogućnosti kako da strane službe uđu u sistem vlasti, državne ustanove , bezbednosne službe.

CIA

Centralna obavještajna agencija

Centralna obavještajna agencija SAD, daleko bolje poznatija pod svojom engleskom skraćenicom CIA (Central Intelligence Agency) je obavještajna služba američke vlade, u čijoj nadležnosti se nalazi prikupljanje i analiza podataka o stranim vladama, korporacijama i pojedincima, odnosno davanje takvih podatak raznim drugim odjelima vlade. Treća funkcija CIA je djelovanje kao "skrivena ruka" SADa u rušenju stranih vlada, ubojstvima, sabotažama, stvaranju "gerilskih" pokreta, po naređenju predsjednika. Posljednja funkcija je desetljećima izvor kontroverzi vezanih uz CIA-u.

Sjedište agencije se nalazi u općini Langleyu CDP-u McLean u okrugu Fairfax u državi Virginia, nekoliko milja od Rijeke Potomac i središta Washingtona. CIA je dio američke obavještajne zajednice, koje danas vodi direktor nacionalnih obavještajnih službi (DNI). Uloga i funkcije CIA-e su otprilike ekvivalentne MI6 u Velikoj Britaniji i izraelskom Mossadu.

FSB

Federalna služba bezbjednosti

Federalna služba bezbjednosti ili FSB (rus. Федеральная служба безопасности Российской Федерации, Feděralnaja služba bezopasnosti Rossijskoj Feděracii) je glavna obavještajna služba Ruske Federacije i nasljednica sovjetskog Komiteta državne bezbjednosti (KGB) odnosno Federalne kontraobavještajne službe (FSK). Utemeljena je 12. 4. 1995. i glavni zadaci su joj kontraobavještajstvo, unutarnja i granična bezbjednost, kontraterorizam, špijunaža, nadzor, te istraživanje težih oblika kriminala. Sjedište službe je na Lubjanskom trgu u Moskvi, u zgradi bivšeg KGB-a. Direktor FSB-a od 2008. godine je general armije Aleksandr Bortnikov.

BND

Savezna služba bezbjednosti

Savezna služba bezbjednosti ili BND (njemački Bundesnachrtichtendienst) je pored službe za zaštitu ustvnog poretka (Bundesverfassungsschutz - BVF) i vojne obaveštajne službe (Militärischen Abschirmdienst - MAD) jedna od tri njemačka obavještajne služba . Utemeljena je 1. 4. 1956. ima 6500 zaposlenih i kao jedina služba je aktivna u inostranstvu. Sjedište službe je Pullach u dolini Isar (glanvo sjedište) i Berlinu. Direktor BND-a je od 2010. godine je Ginter Hajs (Günter Heiss). Godišnji budžet BNDA iznosi 618 miliona Evra za 2015. godinu

Slaba i nesigurna vlast stvara slabu obaveštajnu zajednicu. Prihvatiće svaku sugestiju pametnjakovića sa Zapada za nekakvu bedno donaciju od dva-tri auta, fotokopir aparata ili nekih sredstava koje ni same strane službe više ne koriste.

Strane službe ne moraju da se muče da ih pronađu kao svoje agente. Oni su tu, na tacni! Koliko su aktivne turska , iranska, CIA, engleska, Nato službe na ovim prostorima i sa kojom lakoćom dolaze do agenata, a time i do podataka! U Srbiji, i drugde, imaju toliko agenta u državnom aparatu, da ne mogu da sačekaju informacije već agenti stranih službi direktno učestvuju u događajima. Naprimer, dva američka agenta direktno učestvuju u nekakvom protestu “zaštitimo Beograd”.

Dalje, izveštaj o radu tajnih službi BiH ide na sto međunarodnog predstavnika i njegovih činovnika…

Domaće službe u takvom skučenom i napadnutom prostoru, uglavnom gube pozicije među saradnicima, dakle agentura se odbacuje i sve više se koristi prisluškivanje mobilnih telefona, bazne stanice. Koliko je to uobičajena metoda, evo primera iz Beograda: nakon otkrića oružja u dvorištu kuće predsednika Vlade od strane građanina, a ne čitavog bezbednosnog aparata, bezbednosne službe sa baznih stanica u blizini objekta otkrivaju prisustvo preko devedeset bezbednosno interesantnih lica.

Stručnjak za bezbednost će vas odmah upitati: zar se te provere ne vrše svaki dan kada je u pitanju najviši državnih činovnik.

Propusti samo ukazuju na slabosti našeg bezbednosnog sistema koji je već godnama u defanzivi, a jedina karakteristika obaveštajnih službi je upravo ofanziva. Da li neko ima odgovor zašto su bezbednosne, posebno obaveštajne službe na ovim prostorima u defanzivi?

U strahu od velikih sistema lakši je posao takozvani “pogled u susedno dvorište”. Dakle, na Balkanu se lako špijunira. Jugoslavija se predefinisala, nije se raspala jer su veze i komunikacije između ljudi, poslova, tranzita ,trgovine i svega drugog, gotovo istovetni kao i u bivšoj zajedničkoj zemlji.

Prostora za špijuniranje ima, ali ono zavisi i od političkih partija, partijskih lidera. Svaka promena političke opcije na Balkanu dovodi do tumbanja i redefinisanja zadataka obaveštajnim službama. Naravno da u tom procesu su najranjivije sredine gde je slaba država – tu je slaba i obaveštajna zajednica. Strane službe bilo koje, a ovde ih je teško sve i evidentirati, trenutno raspolažu sa agenturom od sigurnih pet hiljada osoba na koje mogu računati po bilo kom osnovu.

Državni činovnici, partijski lideri, nevladine organizacije, agentura po državnom aparatu, neposredni agenti, oni koji imaju samo zadatak da uspostave veze sa agentima, držaoci raznoraznih pomagala, elektronskih sprava, tajnih telefona, baze u kojima su lažni pasoši,oružje, stanovi za privremeno sakrivanje,blagajnici koji isplaćuju agente, servisi u kojima se u kola ugrađuju prislušni uređaji ili kamere za tajno snimanje, najzad prekogranični agenti koji će, po potrebi, otputovati i na Severni pol da predaju izveštaj. Postoje i agenti koji naprosto ništa ne rade.Tu su, primaju nekakvu apanažu od 300 dolara jer obaveštajni sistem zna da uvek može da računa na tog spavača i da ga probudi kada mu zatreba. Konobar u dobrom hotelu ili bordelu koji ume da sluša, prostitutka. Ako se podaci svih ovde navedenih uporede sa onima do kojih se dolazi snimanjima iz raznoraznih dronova i avaksa, vojnih baza i presretnutih elektronskih sistema – špijunski rat je u totalnoj funkciji.

Naravno, sve ovo može da izgleda preterano, ali procenjujemo da od 5000 agenata na ovim prostorima, koji su pokretni, agilni, kreću se svakodnevno, u Republici Srpskoj, dnevno podatke prikuplja 300 do 500 ljudi. Neki podaci su nebitni.Ali su podaci.

U stvari, svrha špijuniranja jeste informacija. Iz nje će se izvući i eksploziv i ofanzivni pristup.

Kada je reč o Republici Srpskoj, ona je na meti ne samo velikih obaveštajnih sistema već i suseda. Špijunira se sve, žele da znaju sve.

U takvim obaveštajnim okolnostima uvek je najranjiviji lider zemlje jer se stvara pogrešan utisak da se on najbolje štiti.

Tako je srpski predsednik Vlade u skupštini Srbije, samo dan pre nego šte će se pronaći oružje koje je pripremljeno za napad na njega, hvalio obaveštajnu i kontraobaveštajnu zajednicu Srbije rečima da su naši bezbednosni sistemi sposobni da se suprostave svim nasrtajima na našu zemlju!

To se isto odnosi i na predsednika Republike Srpske Milorada Dodika. Na meti je , target , velikih obaveštajnih sistema, ali su mu se najbliže primakle upravo obaveštajne službe njegove zemlje.Tu vidim opasnost.

To je veoma ozbiljan problem i on zahteva da operativnost obaveštajne zajednice Republike Srpske mora biti na nivou 24 sata 365 dana u godini. I to nije dovoljno.

Kad je teroristička obaveštajna grupa dospela do premijera Srbije, onda je valjda svima jasno koji je stepen ugroženosti predsednika Republike Srpske i njegovih saradnika.

Izjave poput onih da bezbednosne službe mogu ili su sposobne da se suprostave svakom napadu na ustavni poredak – to su samo fraze za raznorazne skupštinske odbore i komisije.

To nema nikakvog osnova! Nisu službe pronašle oružje i eksploziv nego građanin!

I tu je suština obaveštajnog i kontraobaveštajnog ponašanja i rada službi bezbenosti na ovom prostoru!

Božidar Spasić, autor kolumne, jedan je od vodećih obavještajaca u bivšoj SFRJ.

Komentari   

+2 # Lola Christen 08-11-2016 15:41
Hvala puno autoru ove kolumne.Vodeći obaveštajac i veliki profesionalac.Samo kada bi ga oni koji nas danas "štite" pažljivo slušali i čitali.Moja porodica, prijatelji i ja sa nestršljenjem očekujemo sledeći tekst G-dina Spasića.
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat
0 # sasa 01-12-2016 23:56
Moje misljenje je da je ovo izreziran napad,obican spin i to kolektivan da se skrene pažnja javnosti od necega sto se zaista desava.Kao npr,zasto se u zemlji nista ne menja u narednih i prijasnjih trista godina,zasto je vojska trula,zasto je i kako drzavna bezbednost van svake kontrole, i zasto mi to uopšte komentarišemo,umesto da vidimo samo rezultate ove vlade i podvucemo crtu , jer ovaj narod ih je birao ovako blesave.Sve dalje od ovoga je potpuno van pameti , nepotrebno i nema svrhe niti mi kao jedinke imamo uticaja na to,posebno ovako dekintirani i bez resursa,razjedinjeni i apaticni
Odgovori | Odgovori uz citat | Citat