Dobre i loše strane hrono dijete

Kada shvatimo da nam je zdravlje ugroženo, počinjemo da koristimo sagorevače masti ili pribegavamo nepravilnim dijetama

Statistika kaže da problem s težinom ima polovina svetske populacije, kao i da broj gojaznih ljudi raste iz godine u godinu.

Kada shvatimo da nam je zdravlje ugroženo, počinjemo da koristimo sagorevače masti ili pribegavamo nepravilnim dijetama. Gotovo svima je cilj da oslabe nekoliko kilograma što brže i uz što manje truda. Zašto se gojimo, koliko je važna redovna fizička aktivnost, kako izabrati najbolju dijetu i koje su dobre, a koje loše strane jedne od najpopularnijih dijeta - hrono-dijete, pitali smo Jovanu Srejić Ferluga, dijetetičara-nutricionistu.

O kakvoj dijeti je reč

Jede se prema dobu dana jer telo luči različite hormone i enzime prateći svoj prirodni bioritam. Na taj način, jedući hranu koja odgovara enzimima za varenje u datom trenutku, maksimalno ćemo je iskoristiti. Takođe, postoje i određena pravila o kombinaciji namirnica, a najvažnije je da proteine i ugljene hidrate treba razdvojiti prilikom ručka i večere. Tako enzimi potrebni za razlaganje jedne vrste namirnica neće blokirati ove druge.

Doručak

On je obavezan, pošto je tada organizam najaktivniji u oslobađanju masnoća koje daju energiju potrebnu za njegov rad. On treba da bude bogat svim vrstama namirnica jer enzimska aktivnost to dozvoljava.

Ručak

Vreme ručka je između 13 i 15 sati i tada u tanjiru treba da se nađu belančevine životinjskog ili biljnog porekla, meso i povrće koje je izvor „sporih“ šećera i vlakana. U ovo doba dana organizam proizvodi veliku količinu enzima koji vare belančevine, što omogućava njihovu pravilnu ugradnju u ćelije, kao i povećanje rezervi, a samim tim i jačanje imuniteta. Ako za ručak jedete pasulj, sočivo ili soju, onda je meso nepotrebno jer su ove namirnice izvor proteina i suvišno je nagomilavati ih.

U loše kombinacije spadaju šnicla s krompirom, meso i hleb, testenine i meso, jer se za varenje ovakvih kombinacija angažuju različiti enzimi, izazivajući poremećaj kiselo-bazne sredine organizma. Meso uvek jedite u kombinaciji s povrćem, a nikako s hlebom ili krompirom!

Večera

Večera je manje-više ista kao i ručak i trebalo bi da omogući unos lakih proteina i biljnih vlakana, minerala i vitamina. Izbegavajte ugljene hidrate i žitarice jer se duže vare, a telo se sprema za spavanje. Vreme između večere i kreveta ne sme biti kraće od sata, pošto u snu mnogi enzimi prestaju da se luče i sva hrana dugo ostaje nesvarena.

Šta kaže nutricionista

Ovde je reč o nemedicinskoj nutritivnoj terapiji, dakle, redukcionom režimu koji nije priznat od zvaničnih, medicinskih institucija.

Nedostaci: Visok unos proteina otežava i usporava varenje, stvarajući nepovoljnu, kiselu pH vrednost u organizmu. Veliki nedostatak je i to što ova dijeta isključuje voće i mleko (glavni izvor kalcijuma).

Kome se ne preporučuje: Ljudima sa oštećenim bubrezima, pošto njima šteti visok unos proteina.

Preporučujemo