Pravedna strategija za Zapadni Balkan?

Crna Gora i Srbija otvorile su po dva nova poglavlja u pristupnim pregovorima sa EU. One su po tome lideri u regionu kada je riječ o evrointegracijama. Kako to utiče na ostale zemlje Zapadnog Balkana?

U istom danu, na dvije Pristupne konferencije, Evropska unija je otvorila po dva nova poglavlja sa Crnom Gorom i Srbijom. Crna Gora je otvorila Poglavlje 2 koje se odnosi na slobodu kretanja radnika i Poglavlje 3 koje se bavi slobodom pružanja usluga i pravom osnivanja preduzeća.

Sa ta dva poglavlja Crna Gora ima rezultat od 30 otvorenih, od kojih tri privremeno zatvorena, od ukupno 35 pregovaračkih poglavlja.

Zvanična Podgorica poručuje da je zadovoljna postignutim, uz zaključak da je u evrointegracionom pogledu, 2017. godina za Crnu Goru uspješno završena.

"Želio bih da vidim da Crna Gora ostane lider u regionu (kada su evrointegracije u pitanju), ali i da ima u vidu da je kvalitet važniji od kvantiteta", poručio je Sven Mikser, šef diplomatije Estonije, zemlje koja do kraja godine predsjedava Savjetu EU.

Poruka Brisela Podgorici jeste da posla ima, kako na otvaranju preostalih poglavlja, tako i na ispunjavanju neophodnih reformi koje zahtjevaju oblasti o kojima se već pregovora sa Crnom Gorom.

"Vladavina prava je oblast gdje očekujemo opipljive rezultate", izjavio je komesar za pregovore o proširenju Johanes Han ponavljajući rečenicu koja Crnu Goru (ali i Srbiju), prati od samog početka pristupnih pregovora.

Imajući u vidu mnoge nedostatke i komplikovano sprovođenje reformi upravo u oblasti vladavine prava, Evropska unija je tu oblast postavila kao osnov za cijeli region na putu približavanja članstvu, onu koja će odrediti brzinu, ali i moguću blokadu cjelokupnih pristupnih pregovora.

Ono što je Crnoj Gori ovoga puta još napomenuto jeste da Brisel "pažljivo prati" dešavanja u oblasti slobode medija u zemlji, ali i situaciju u vezi bojkota u nacionalnom Parlamentu.

"Zemlja koja pregovara za članstvo u EU, mora da obezbjedi konstruktivan politički dijalog u Parlamentu", jasan je komesar Han.

Srbija: Solidan tempo, ali može i mora brže

Sa desete Pristupne konferencije održane sa Crnom Gorim u Briselu (11.12), predstavnici EU gotovo direktno su otišli na sastanak na kome ih je čekala delegacija Srbije.

Na sedmoj Pristupnoj konferenciji EU-Srbija otvorena su takođe dva poglavlja – Poglavlje 6 koje se odnosi na kompanijsko pravo i Poglavlje 30 u okviru koga se pregovora o spoljnim trgovinskim odnosima.

Oba poglavlja važna su za uspostavljanje evropskih standarda u poslovnom okruženju u Srbiji, ali i za potencijal te zemlje u oblasti trgovine kada na kraju procesa pridruživanja postane dio najvećeg trgovinskog bloka na svijetu. Srbija bi usklađivanjem i prihvatanjem postojećih trgovinskih pravila i ugovora EU kroz pregovore, u Poglavlju 30 morala da raskine dosadašnje bilateralne i bescarinske ugovore koje ima sa trećim zemljama, uključujući i Rusiju. U ovom trenutku zvanični Beograda ne komentariše taj uslov već navodi da predstoje godine pregovora u okviru ovog poglavlja.

"Nastavljamo naš evropski put, a ovo je još jedan važan korak u procesu pridruženja. Sa ta dva poglavlja, Srbija će imati ukupno otvorenih 12 poglavlja, što je solidan i zadovoljavajući temo, ali može i mora brže", izjavila ministarka za evrointegracije Srbije Jadranka Joksimović.

U Srbiji ne kriju razočarenje što zemlje-članice EU nisu ovoga puta odobrile otvaranje još jednog poglavlja u pristupnim pregovorima. Zemlje-članice – među kojima i Njemačka, Francuska, Velika Britanija, Hrvatska i Švedska – ne kriju činjenicu da nisu zadovoljne ukupnim napretkom Srbije u već pomenutoj oblasti reforme vladavine prava u zemlji. Posebna pažnja Srbije skreće se na neadekvatan napredak u reformi pravosuđa, borbi protiv korupcije, kao i na stanje u oblasti medija i slobode izražavanja u zemlji.

"Srbija mora da ostvari napredak kada je rijo nezavisnosti sudstva, slobodi izražavanja, medijima, pravima nacionalnih manjina, borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala, uključujući i pranje novca", poruka je komesara Johanesa Hana Beogradu.

Uz oblast vladavine prava, Beograd, za razliku od Podgorice, ima još jedno "ključno", podjednako teško i komplikovano merilo za napredak ka članstvu u EU, a to je normalizacija odnosa sa Kosovom.

Ostali gurnuti u drugi plan?

Evropska unija jeste Srbiju i Crnu Goru i zvanično označila kao lidere u procesu pristupanja. U pitanu su jedine dve zemlje regiona koje u ovom trenutku pregovaraju o članstvu. Ostale još čekaju, svaka na svom stepeniku: BiH na kandidatski status, a Albanija i Makedonija na početak pristupnih pregovora.

Predsjednik Evropske komisije Žan-Klod Junker najavio je izradu Strategije EU za pristupanje Srbije i Crne Gore do 2025. godine.

Tim potezom Junker je iznenadio mnoge, kako u regionu, tako i u Evropskoj uniji. Srbija i Crna Gora su svakako dobile „vjetar u leđa“ tim prvim konkretnim vremenski okvirom za mogući ulazak u EU.

Ostale zemlje regiona, s pravom ili ne, osjećaju se gurnute u drugi plan. Iz pojedinih zemlja-članica upozoravaju da takva situacija može da dovede, ne do pozitivnog osećaja za takmičenje, već do moguće nestabilnosti u regionu.

Tome bi trebalo dodati i uvek prisutan otpor zemalja-članica kada su u pitanju vremenska oročavanja procesa podložnih mnogobrojnim uticajima spolja i iznutra.

Nepobitna činjenica jeste da u EU trenutno postoji "novi zamah" i ponovna posvećenost regionu Zapadnog Balkana i da bi to u februaru trebalo da bude predstavljeno u okviru Strategije na kojoj trenutno radi Evropska komisija.

Pitanje koje se postavlja glasi: koliko će ta Strategija da "izdvoji" Srbiju i Crnu Goru kao trenutne lidere regionalnog evrointegracionog puta.

U ovom trenutku u Briselu traže kompromisno rešenje – dati Beogradu i Podgorici priznanje i dalju pokretačku satisfakciju, a podržati istovremeno i ostale zemlje regiona i ne udaljiti ih od konačnog cilja, ulaska u Evropsku uniju.

Izvor: DW

Preporučujemo